Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



16. 07. 2014.
ПЕТРОВДАНСКИ САБОР НА НИШИЋИМА

На празник Светих Апостола Петра и Павла – Петровдан, у суботу 12. јула, на Нишићкој висоравни је прослављена слава храма посвећеног првопрестолним Апостолима.

На Светој литургији је началствовао архимандрит Данило, игуман манастира Светог Саве у Голији код Никшића, уз саслужење деветорице свештеника из више епархија наше Цркве, уз појање хорова из Сланкамена и београдске цркве Ружице, док је празничну бесједу изговорио протојереј др Владимир Ступар.

После свете литургије обављена је литија и славски обред, а потом су, у богатом програму, наступиле фолклорне групе из Сланкамена, Рогатице и Фоче.

Академик Матија Бећковић одржао је поздравно слово, а глумац Љубивоје Тадић говорио је ријечи Арчибалда Рајса, Бранка Ћопића… Познати пјевач народне музике Недељко Билкић отпјевао је неколико својих хитова.

Уз велики број некадашњих житеља Нишића и околних градова и села, на нишићком Петровданском сабору присутни су били и гости из Граца у Аустрији, а прослави је присуствовао и прослављени фудбалер Иван Голац.

Кумови храмовне славе ове године били су потомци Васе Санде из Нишића, тројица браће свештеника: Драгомир, Радомир и Миомир Сандо, који су обезбиједили богату трпезу и припремили културно-умјетнички програм.

У оквиру прославе, уочи Петровдана одржано је такмичење косаца у ком су учествовали косци са Рајца, из Сокоца, Мокрог, Београда, Сланкамена и Нишића, а побједу је однио такмичар из Мокрог Војко Лопатић. По први пут је организовано и такмичење у бацању камена с рамена у коме је побиједио Саво Ерић из Зворника.

Након ових такмичења у храму је служено празнично вечерње, а потом је уприличена и вечера за велики број окупљених вјерника, на којој су говорили академик Матија Бећковић и глумац Љубивоје Тадић.

Храм Светих Апостола Петра и Павла на Нишићима изграђен је 1886. године, а спаљен послије ратних дешавања у БиХ, 1996. године, након што су сви православни Срби са Нишићке висоравни напустили своја вјековна огњишта. Храм се обнавља искључиво добровољним прилозима народа овог краја, који данас живи широм свијета, а непосредно пред храмовну славу завршено је фрескописање олтара.