Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



05. 02. 2014.
ОДРЖАНА СЈЕДНИЦА ЕПАРХИЈСКОГ САВЈЕТА МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

Епархијски савјет Митрополије дабробосанске одржао је у суботу, 1. фебруара, у Епархијском дому у Сокоцу, своју прву редовну сједницу у 2014. години.

Сједницом Епархијског савјета предсједавао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај, а на сједници је усвојен Извјештај о раду и финансијском пословању Митрополије дабробосанске у 2013. години, који ће бити достављен Патријаршијском управном одбору и Светом архијерејском сабору Српске православне цркве.

У Извјештају се наводи да је повратак православних вјерника на пријератна огњишта у парохијама Епархије дабробосанске на подручју Федерације БиХ скоро је занемарљив и чини један одсто од броја предратног православног становништва које је живјело на том простору.

Православни живаљ, који сада живи на простору Епархије дабробосанске у Федерацији, претежно чини старачка популација, што потврђује забрињавајућа чињеница да је у том дијелу Епархије мали број крштења, вјенчања готово да и нема, а број умрлих и опојаних је несразмјерно велики у односу на број вјерника.

На простору Епархије прошле године обављено је 1.205 крштења, 403 вјенчања и 1.818 опијела, одобрена су 22 помена самоубицама и дозвољено девет вјенчања у вријеме поста и у вријеме које Црква забрањује. Сви ови подаци, посебно који се тичу крштења и вјенчања, углавном се односе на дио Епархије дабробосанске у Републици Српској.

У Извјештају се даље наводи се да је у скоро свим црквеним општинама на подручју Федерације БиХ, којих има 18, остало мало православног српског народа, углавном старијег старосног доба, без неких редовних материјалних примања због чега није у стању издржавати свештеника. Зато су им обезбијеђени свештеници који их посјећују и врше вјерске потребе, а за те свештенике су обезбијеђена и средства за плате, јер је то једини начин да би могли опстати на тим просторима.

Православни вјерници који и сада живе у Федерацији претежно продају своје станове, куће и имања и селе на територију Републике Српске и Србије. У Извјештају се констатује да се на простору Федерације често знају десити провале у храмове, а да се православна гробља и надгробни споменици скрнаве.

И даље је евидентна опструкција враћања имовине СПЦ, посебно зграде Богословије у Сарајеву.

„У сталној смо преписци и разговорима са свим релевантним форумима и појединцима из власти БиХ, Федерације БиХ и међународним представницима о враћању зграде Богословије у Сарајеву и остале имовине, али осим обећања ништа нисмо у могућности да реализујемо“, истиче се у Извјештају.

Епархија наводи да се рад у црквеним општинама и манастирима одвија сваким даном све боље мада има великих проблема, и то нарочито финансијске природе. Финансијско пословање црквених општина у овој години било је тешко и осјетило се слабије материјално стање вјерника у овој кризи.

У Митрополији постоје четири намјесништва - сарајевско, горашко-вишеградско, србињско и травничко-зеничко, са 21 црквеном општином на подручју Републике Српске и 18 у Федерацији БиХ и са око 25.000 активних домова.

На подручју Српске налази се пет манастира /три мушка и два женска/, од којих су манастири у Добрунској Ријеци и Озерковићима метоси манастира Добруна. На простору Федерације БиХ је манастир у Возућици који се обнавља, а у плану је обнова манастира Удрим, код Завидовића, који, након што су га порушили Турци, више никада није обнављан.

На територији Републике Српске у служби је 46 активних свештеника, пет ђакона, седам свештеномонаха, један јерођакон и четири монахиње, а на територији Федерације БиХ 13 свештеника и два ђакона. У Министарству одбране и Оружаним снагама БиХ службују два свештеника. Пензионисаних свештеника је осам.

Часове вјеронауке у основним школама редовно одржава 27 вјероучитеља за око 8.000 ученика. Прије десет година вјеронауку је на подручју Епархије дабробосанске похађало око 11.000 ученика. Укупна средња оцјена на крају школске 2012/13. и првог полугодишта 2013/14. била је 4,60.