Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



26. 01. 2014.
У САБОРНОЈ ЦРКВИ ОДРЖАНА МОЛИТВА ЗА ЈЕДИНСТВО ХРИШЋАНА

Благословом Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског господина Николаја и његовог замјеника Епископа захумско-херцеговачког господина Григорија, у суботу 25. јануара, у Саборној цркви Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву, одржана је Вечерња служба са молитвом за јединство хришћана.

Службу су служили протојереј-ставрофор Ранко Билинац, јереји Предраг Масал и Немања Манџић и протођакон Митар Танасић.

Поред православних и католичких вјерника, те већег броја православног и католичког свештенства и монаштва, служби су присуствовали и надбискуп врхбосански кардинал Винко Пуљић, папски нунциј у Босни и Херцеговини надбискуп Луиђи Пецуто, те војни бискуп у БиХ Томо Вукшић.

На служби је одговарало Српско пјевачко друштво „Слога“ из Сарајева под диригентским вођством проф. Стефана Мојсиловића.

Пригодну бесједу, након прочитаних одјељака из Светог писма , окупљенима је упутио проф. др Нико Икић, професор на Католичком богословном факултету у Сарајеву, подсјећајући да овогодишња 105. Молитвена осмина као девизу има питање Светог апостола Павла упућено заједници у Коринту: „Зар се Христос раздијели?“.

„Павлова порука је јасна: мисија Исусова не дијели, него уједињује различите и приближава удаљене. Као и Христос тако и Црква укључује мноштво и разноликост у једним тајнама и једном послању. Она је тајновито јединство у различитости, попут тајне трију божанских лица у једној божанској природи,“ нагласио је Икић.

Говорећи о Павловој визији Цркве, проф. Икић је истакао три познате слике о Цркви из посланице Ефесцима. Као прву навео је слику „о Цркви као граду Божјем који окупља различите становнике и грађане“ и у ком нико није туђинац, ни придошлица него су сви међусобно сажитељи Божји.

„У таквом Божјем граду има мјеста за све расе и класе, за Грке и Латине, за Србе и Хрвате. У таквом Божјем граду сви имају приступ милости и љубави, јер су сви крштени суграђани светих и откупљених. Различитости у Божјем граду у Цркви, нису ни данас препрека црквеном јединству и заједништву, нису проклетство, него благослов. Шта више различитости су украс града и његово богатство, ако су његови грађани укоријењени у Христу као једином темељу града“, рекао је др Икић.

„Друга слика о Цркви је кућа Божја, храм Божји. Павле такву кућу зида на темељима апостола и пророка, а зна се, угаони камен је сам Исус Христос. Апостоли су трајни темељ Цркве од Христа изабран и у Цркву уграђен. На другој страни Павле одмах уз њих снажно истиче пророке, који представљају све оне који настављају апостолско дјело изграђивања куће Божје. Они су свједоци који вјерно преносе апостолско учење, те у новим временима и околностима свједоче исту вјеру у истог Христа кога су Апостоли благовијестили… Различите службе у Цркви, јерархијске и мирјанске, морају се и данас својски заложити за изградњу једне куће Божје и јединства у њој. Кућа је једна, јер је један темељ и јер је само један угаони камен“, казао је др Икић.

Говорећи о трећој слици, проф. Икић је нагласио да она представља Цркву као породицу, јер су вјерници укућани Божји.

„Они су крштењем сапогребени у смрт Христову с надом да ће с њиме и саваскрснути у живот вјечни. Они све своје битне наде вежу уз Христа а он их међусобно веже везом крсног сродства и хришћанског братства. Христос своје крштене разумије као своју браћу и сестре, па је нормално да се и они међусобно доживљавају као крсна браћа и сестре. Имамо ли право крштену браћу и сестре и даље сматрати и вредновати, третирати и доживљавати као странце, као друге који не припадају нама, ако припадају Христу, ако су укућани Божји“, запитао је др Икић.

Он је нагласио да је јединство Цркве њена природа, те да је пут ка пуном и савршеном јединству тежак, али богат милошћу; да на том путу има препрека и потешкоћа, старих рана и нејасноћа, али такође има вјере и заједништва; да тај пут у вјери и љубави увијек води Христу и другоме.

„Необично ми је важно истаћи да се на том путу морамо ослободити страха од другога и страха од екуменизма, јер страх шири неповјерење и продубљује јаз. На том заједничком путу треба нам више радости, а мање равнодушја, више заноса и одушевљења, а мање безнађа и неинтереса, више љубави у истини и истине у љубави“, истакао је др Икић.

На крају службе протојереј-ставрофор Ранко Билинац поздравио је окупљене у име митрополита Николаја и епископа Григорија, захваливши свима на присуству. Подсјетио је на Христове ријечи: „Гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима“, као и на позив Светог апостола Јакова: „Молите се једни за друге“.

 „Молили смо се и даће Бог да будемо с Господом и да Господ буде с нама, али и да будемо једни с другима“, рекао је отац Ранко нагласивши потребу да се сусрећемо као људи.

По завршетку молитве у резиденцији Митрополије дабробосанске одржано је дружење на коме је представљен пројекат „Корачајмо заједно“ који води Надбискупијски центар за младе уз учешће групе младих Саборне цркве у Сарајеву. О пројекту су говорили координатори Надежда Мојсиловић и Ивица Кустура.

Они су присутне упознали да ће кроз предвиђене активности за три године проћи око 500 младих, од којих би око 150 требало учествовати на три љетна екуменска кампа. Кроз видео презентацију показали су искуство кампа у Скопаљској Грачаници код Бугојна током којег су посјетили православну и католичку цркву, те џамију, разговарали с вјерским представницима и бавили се волонтерским радом и другим активностима.

У наставку вечери пјесмама се представио етно састав „КИМВАЛ“ из Фоче, који чине група талентованих богослова Богословије „Свети Петар Дабробосански“ и ученице средње школе из Фоче. Оснивачи састава су јереј Видак Вујадиновић, професор црквене музике и диригент хора Богословије, те професор у Богословији Никола Ковач.