Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



13. 01. 2014.
ОРИЈАНА ЛИВОПОЉАЦ: ГДЈЕ ГОСПОД ЖИВИ

У сусрет радосним празницима Рођења по плоти Господа и Спаса нашега Исуса Христа и просветитеља и учитеља српског Светога Саве, са благословом Митрополита дабробосанског г. Николаја у издању Издавачке кућа Митрополије дабробосанске „ДАБАР“, свјетлост дана угледала је предивна књига попадије Оријане Ливопољац, подједнако намијењена нашим најмлађим читаоцима, а такође и нама одраслима који се, са срцем испуњеним радошћу, присјећају предивних дана детињства...

Књигу је својим оригиналним илустрацијама богато украсио Серјожа Попов, а штампање ове књиге омогућила је организација World Vision, у склопу обиљежавања 20 година рада на побољшању добробити дјеце, њихових породица и заједница у Босни и Херцеговини.

Из рецензија:

КЊИГА ПУНА ДОБРОТЕ И ЉУБАВИ
(Над збирком пјесама за дјецу Гдје Господ живи Оријане Ливопољац)

Доброта, племенитост, љубав, жеља да срећа влада на овом свијету, дакле, све оно што оплемењује и кријепи душу, карактерише нову, другу по реду, збирку пјесама Гдје Господ живи Оријане Ливопољац. Из сваког стиха, сваке пјесме ове тематски цјеловите пјесничке књиге, окренуте Небу, али не неком апастрактном Небу, него оном које је у нама, у дјетету прије свега, напросто нас запљускује посебнa врстa позитивне енергије које у овим суморним временима све мање има у нама и око нас и баш зато је драгоцјена.

Ако бисмо покушали да укажемо на основно тематско обиљежје ове поезије и на њену примарну поруку, онда никако не бисмо могли да забиђемо пјесникињину жарку жељу да се окренемо вјери у Оно и Оног што је у основи и изнад свега, што би могло да се тумачи и жељом да се окренемо оном најљепшем и највреднијем у себе и да нам то буде сржна водиља у формирању погледа на видљиви и невидљиви свијет. Књига је намијењена невиној дјечјој души, па је – садржајем, приступом, рјечником и свим осталим – примјерена том узрасту, а свака мисао и сваки осјећај дјелују тако као да су проистекли из дјечјег сагледавања свијета и запитаности пред тајнама које ће одгонетати цијелог живота.

Оријана Ливопољац, непретенциозно, ненаметљиво, гласом духовника, својим пјесмама позива на саборност, јер само тако, на путу својих предака, можемо очувати национално биће, и само тако можемо остати и на Господњем путу. Дирљивим сценама окупљања породице о Божићу или Васкрсу, пјесмама у част Светог Саве, Светог Николе и других светитеља, позивом да младо биће кроз искрену молитву тражи срећу за себе, породицу и цијели свијет, и низом других у ритмичан стих преточених мотива, пјесникиња се – првенствено по угледу на наше романтичаре и реалисте, али тежећи савременијем изразу и исказу – мајчинском љубављу обраћа дјетету, стављајући баш њега у центар свих промишљања и подстичући га да само формира свој став и однос према свијету, духовном посебно.

У првом дијелу збирке читалац се сусреће с пјесмама за које бисмо условно могли рећи да су религиозне, с пјесмама које као да су писане на маргинама Светог писма. Потом слиједе пјесме о дјеци и њиховом погледу на оно што би се могло назвати Божијим вртом, да би се све завршило поучним стихованим причама (ни баснама, ни бајкама, мада имају и басновите и бајковите елементе) о животињама које, као и човјек, имају своје мјесто у већ споменутом Божијем врту.

Можда ће неко Оријани Ливопољац замјерити на сувише традиционалном приступу, на призвуку „прошлих времена“ у њеној поезији за дјецу, али ће се сигурно сви сложити да у њеној збирци Гдје Господ живи има толико доброте и љубави да својом благошћу засипа читаоца, па јој и зато треба пожељети добродошлицу.

Ранко Павловић, књижевник