У 20. недјељу по Духовима, 18. октобра 2026. године, са почетком у 09:30 часова, а на дан успомене Свете мученице Харитине и Светог свештеномученика Дионисија Александријског, Његово Високопреосвештенство архиепископ сарајевско-сребреничики и митрополит дабробосански служио је свету архијерејску литургију у манастиру Сасе.
Његовом Високопреосвештенству саслуживали су: високопреподобни архимандрит Методије (Петричевић), игуман манастира Сасе, високопречасни протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, архијерејски намјесник братуначки и часни ђакон Милош Илић из Братунца.
Господин Митрополит вјерном народу произнио је бесједу сљедеће садржине: „Васкрсавши сина Наинске удовице Господ је учинио велико чудо пред људима. Угледавши мајку, сиротицу и удовицу, која је изгубила сина и жалости се, дотакао се његова тијела показујући људима да је Бог сишао међу њих, не само да би учио јеврејски народ већ да сваку своју ријеч потврди чудима. Васкрсавањем мртвих показује да је Он тај Спаситељ свијета кога су Јевреји ишчекивали. И не само јеврејски народ - из историје философије и историје народа знамо да су једнако и Грци и Римљани уздисали и говорили: „Само кад би Бог сишао с Небеса могао би нас спасити“. И Бог је управо сишао с небеса и оваплотио се и показао се људима чинећи таква чудесна дјела као што је васкрсавање мртвих. За саме Јевреје то је било страшно... сви су се испунили страхом, јер за њих то је била нова реалност, да међу њима Неко чини нешто несвојствено самој природи. А управо овим показао је да је Он давалац живота, да може живот дати и да умрлог може врати из мртвих, у овом случају младића, сажаливши се на његову мајку која је горко плакала. Сиротица није имала никога осим њега и сву своју наду полагала је на њега и Господ је баш њену бол и њено срце осјетио, све тегобе које је носила у себи и све вапаје које је упућивала. Господ овдје показује своју божанску силу, односно божанску енергију... Бог је све створио премудро из ничега. Један наш велики владика, Свети владика Николај (Велимировић) био је чудесни бесједник. И коју год тему да су му задавали, провокатори и његови непријатељи или они који су хтјели да га кушају, он је бесједио сјајно, на сваку тему. А онда су му једном приликом дали празан лист. Окрећући га видио је да на њему нема никаквог питања, никакве теме и тада рече: „У почетку створи Бог све из ничега“. И произнесе том приликом једну од најљепших бесједа. Свети владика Николај одлично је разумио шта су то божанске енергије и силе Божије, којима је све створено и свему одређен, свакоме, па и најмањем створењу смисао његовог постојања. А човјек је створен за најузвишеније! Човјек је слика Божија, то је наш смисао и ту слику Божију, ево, Бог враћа данас, да опет буде жива – васкрсава сина Наинске удовице. Кад год то читамо и слушамо, браћо и сестре, оно што чујемо из светог Јеванђеља, о томе треба да размишљамо. Не само да чујемо и потом да убрзо заборавимо, већ да памтимо, да са својим духовником разговарамо о томе, са свештеницима, са својим пријатељима... А размишљајући о овоме не можемо, а да се не запитамо: Која је била поука овог догађаја!? Поука је: љубав Божија! Љубав према једној сиротици, једној мајци са једне стране, а са друге стране то је благослов и благодат Божија која се излива на свакога. То је смисао данашњег зачала: да чујемо како Господ, са каквом љубављу и којом тугом саучествује са мајком, како јој помаже, како је тјеши и како васкрсава њеог сина... Нека би нам Бог дао разума и снаге да добро разумимо сваку Његову ријеч. Да о сваком јеванђељском зачалу дубоко размишамо и да свако добро разумијемо. Нека благослов Божији, молитвама Пресвете Тројице, Оца, Сина и Светога Духа, буде на свима вама у све вјекове вјекова. Амин!“
Након свете архијерејске литургије сабрање је настављено за манстирском трпезом, у духу празничне радости и заједништва.