• Митрополит
  •   Митрополија
  •    Историјат
  •   Контакт
  •    Линкови
Биографија    Бесједе    Посланице    Говори и обраћањa
   Управна тијела    Палата Митрополије    Манастири    Храмови    Издавачка кућа
Кратки историјат    Митрополити    Сарајевска Богословија    Новомученици    Страдање цркве


 


Loading...

  Препоручујемо

 







 

 Страницу одржава

 

 

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.

 

 

 

 

24. 07. 2026.

ИСТОРИЈСКИ ПАРАСТОС У РАШИЋА ГАЈУ КОД ВЛАСЕНИЦЕ


Недалеко од Власенице, у малом шумском подручју, које се зове Рашића гај, налази се историјско мјесто - мјесто свједочанства страдања српског вјерног народа и српског православног свештенства Власеничког среза током Другог Свјетског рата, тачније током 1941. године. О овоме српском стратишту ћутало се као што је случај за скоро сва српска стратишта на  којима су се десила страдања. Хрватско-муслиманска  усташка власт је, у периоду од 22. јуна до 20. јула 1941. године, доводила угледне српске становнике, грађане Власенице, Хан Пијеска, Милића и других околних мјеста Власеничког среза и то трговце, занатлије, среске чиновнике, свештенике и цивиле  у шуму у Рашића гају и ту вршила монструозна мучења и убијања. Усташе су ноћу у овој шуми вршила мучења и егзекуције како околни становници Власенице не би чули јауке и запомагања мученика и страдалника.  

Ово је прво стратиште у Источној Босни у Другом Свјетском рату. У Власеничком срезу било их је три. Овдје је страдало на десетине православних  Срба  до 20. јула  заједно са својим свештенослужитељима:  протојерејем Душаном Бобаром, парохом власеничким; протојерејем Драгомир Максијевић, парохом јеремићким; свештеником Јанком Савићем, парох кнежинским; свештеником Љубомиром Јакшићем, парох ханпјесачким; свештеником Милошем Савићем, парохом милићким.    

         
Његово Виосокопреосвештенство Господин Хризостом, архиепископ сарајевско-сребренички и митрополит дабро-босански, служио је по први пут парастос пострадалим на овом мјесту. Ово је историјски парастос и историјски догађај, јер нико до данас није служио парастос, нити помен у шуми у Рашића гају, на мјесту мучења и егзекуција Срба. Високопреосвећеном Митрополиту Господину Хризостому саслуживали су: протојереј-ставрофор Илија Илић, парох прве парохије власеничке; протојереј Милош Самарџија, парох друге парохије власеничке и часни ђакон Дејан Вуковић, из Власенице.


У своме обраћању Високопреосвећени Митрополит Господин Хризостом  истакао је: „Постојале су три идеологије 20. вијека које су злочиначке дјеловале на овим просторима и то: њемачки нацизам, италијански фашизам и хрватско-муслиманско усташтво, које је управо одговорно за мучења и страдања на овом мјесту. Безбожни комунисти наметнули су нам заборав  и уравниловке погрешно и тенденциозно погрешно су нас  учили  о томе што се то дешавало  у Другом Свјетском рату. 1944. и 1945. године  многи из усташких хрватско-муслинаских јединица - дојучерашњи кољачи и убице наших отаца, рођака, ђедова, прађедова..., прелјетали су у партизанске редове и постајали  генерали комунистичког режима. Ти су послије и другу Југославију убили 1990-1995. године.
Ово мјесто захтјева од нас да кажемо истину о злочину, мученичком страдању Срба, али и истину о злочину заборава коју су нам наметнули безбожни комунисти.... Овдје су страдали угледни Срби тога времена, укључујући и шест свештеника... Сви су они слика Божија и страдали су по угледу на Христа на Голготи.“
Након одслуженог историјског парастоса, сви сабрани прешли су на  мјесто гдје се данас налазе посмртни остаци пострадалих, на војничком гробљу у Власеници, гдје је служен мали помен.
Нека је вјечан помен свим страдалим Србима у Рашића гају!

Страхиња Спасојевић

ФОТОГАЛЕРИJA

 

 
 
 

 

 


ПРОГРАМ СЛУЖЕЊА ЊЕГОВОГ ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИТА ДАБРО-БОСАНСКОГ ГОСПОДИНА ХРИЗОСТОМА

Издвајамо

ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ

 


САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ

Фото галерија Митрополије


Дабар - Издавачка кућа Митрополије


Нови број часописа "ДАБАР"

АРХИВА ЧАСОПИСА "ДАБАР"

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2016.г

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2017.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2018.г.

АРХИВА ВИЈЕСТИ 2019. г.