Недалеко од Власенице, у малом шумском подручју, које се зове Рашића гај, налази се историјско мјесто - мјесто свједочанства страдања српског вјерног народа и српског православног свештенства Власеничког среза током Другог Свјетског рата, тачније током 1941. године. О овоме српском стратишту ћутало се као што је случај за скоро сва српска стратишта на којима су се десила страдања. Хрватско-муслиманска усташка власт је, у периоду од 22. јуна до 20. јула 1941. године, доводила угледне српске становнике, грађане Власенице, Хан Пијеска, Милића и других околних мјеста Власеничког среза и то трговце, занатлије, среске чиновнике, свештенике и цивиле у шуму у Рашића гају и ту вршила монструозна мучења и убијања. Усташе су ноћу у овој шуми вршила мучења и егзекуције како околни становници Власенице не би чули јауке и запомагања мученика и страдалника.
Ово је прво стратиште у Источној Босни у Другом Свјетском рату. У Власеничком срезу било их је три. Овдје је страдало на десетине православних Срба до 20. јула заједно са својим свештенослужитељима: протојерејем Душаном Бобаром, парохом власеничким; протојерејем Драгомир Максијевић, парохом јеремићким; свештеником Јанком Савићем, парох кнежинским; свештеником Љубомиром Јакшићем, парох ханпјесачким; свештеником Милошем Савићем, парохом милићким.
Његово Виосокопреосвештенство Господин Хризостом, архиепископ сарајевско-сребренички и митрополит дабро-босански, служио је по први пут парастос пострадалим на овом мјесту. Ово је историјски парастос и историјски догађај, јер нико до данас није служио парастос, нити помен у шуми у Рашића гају, на мјесту мучења и егзекуција Срба. Високопреосвећеном Митрополиту Господину Хризостому саслуживали су: протојереј-ставрофор Илија Илић, парох прве парохије власеничке; протојереј Милош Самарџија, парох друге парохије власеничке и часни ђакон Дејан Вуковић, из Власенице.
У своме обраћању Високопреосвећени Митрополит Господин Хризостом истакао је: „Постојале су три идеологије 20. вијека које су злочиначке дјеловале на овим просторима и то: њемачки нацизам, италијански фашизам и хрватско-муслиманско усташтво, које је управо одговорно за мучења и страдања на овом мјесту. Безбожни комунисти наметнули су нам заборав и уравниловке погрешно и тенденциозно погрешно су нас учили о томе што се то дешавало у Другом Свјетском рату. 1944. и 1945. године многи из усташких хрватско-муслинаских јединица - дојучерашњи кољачи и убице наших отаца, рођака, ђедова, прађедова..., прелјетали су у партизанске редове и постајали генерали комунистичког режима. Ти су послије и другу Југославију убили 1990-1995. године.
Ово мјесто захтјева од нас да кажемо истину о злочину, мученичком страдању Срба, али и истину о злочину заборава коју су нам наметнули безбожни комунисти.... Овдје су страдали угледни Срби тога времена, укључујући и шест свештеника... Сви су они слика Божија и страдали су по угледу на Христа на Голготи.“
Након одслуженог историјског парастоса, сви сабрани прешли су на мјесто гдје се данас налазе посмртни остаци пострадалих, на војничком гробљу у Власеници, гдје је служен мали помен.
Нека је вјечан помен свим страдалим Србима у Рашића гају!