Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

23.11.2012
СТАРА ЦРКВА НА БАШЧАРШИЈИ ПРОСЛАВИЛА КРСНУ СЛАВУ


Стара српска православна црква Светог архангела Михаила на Башчаршији у Сарајеву прославила је у сриједу, 21. новембра, крсну славу Сабор светог архангела Михаила и осталих небеских сила бестјелесних – Аранђеловдан.

Светој литургији, коју је служио протојереј-ставрофор Милорад Љубинац, уз саслужење три свештеника и једног ђакона Митрополије дабробосанске, присуствовао је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај.

Након литургије обављен је славски обред.

У име митрополита Николаја присутним вјерницима обратио се протојереј Љубинац честитајући данашњи празник, најприје свечарима који га славе као крсну славу, као и свим свим осталим вјерницима.

Он је указао на значај који у српском народу имају овај празник и Стара црква на Башчаршији.

Црква архангела Михаила назива архистратигом, јер се сматра главом војске анђелске која поштује вољу Божију.

Хришћанска есхатологија даје велику улогу архангелу Михаилу у коначној побједи над злом, као и учешћу у самом суду Господњем.

У народу су познате молитве светом архангелу Михаилу за исцјељење обољелих, а то је повезано са вјером да је он побједник над злим духовима, који се у хришћанству сматрају узроком свих болести.

Стара православна црква на Башчаршији најстарији је сакрални објекат у Сарајеву и околини и као таква представља најбогатији и најважнији културно-историјски споменик од прворазредног значаја за општу културну баштину.

У прилог томе говори и податак да је Комисија за очување националних споменика БиХ градитељску цјелину цркве прогласила националним спомеником БиХ.

Када је изграђена Стара православна српска црква у Сарајеву, са сигурношћу се не може рећи, јер писаних трагова о томе нема, али са великом поузданошћу може тврдити да је то било прије доласка Турака на ове просторе.

О тачном времену настанка цркве и њеном развоју кроз историју постоји више различитих мишљења.

Неки њену изградњу смјештају у 5. или 6. вијек, а неки у раздобље од 12. до 14. вијека, док неки помињу њену обнову у вријеме отоманске управе на овим просторима у 15. и 16. вијеку.

.