ТРИДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА ОД СТРАДАЊА СРБА ИЗ ВОЗУЋЕ И КРИВАЈСКЕ ДОЛИНЕ
Са сузом у оку и болом у души, Возућани су и данас, 30 година након прогона са својих огњишта, марширали ''СТАЗАМА ЕГЗОДУСА'' према својој Возући и родном крају. Чувајући сјећање на пострадале претке и сроднике, овом мученичком стазом данас су пјешачили њихови наследници, дјеца и унуци, али и саборци из других крајева наше земље који су у тешком и несретном времену дијелили муку и патњу возућког народа.
Овај ''МАРШ'' стазом спаса или стазом егзодуса којом су Срби из Возуће и долине ријеке Криваје кренули у непознато, буди сјећање на тешке тренутке ратног времена у коме су, у једном дану, остали без свега што су имали, а најтеже сјећање које никад не блиједи јесте губитак чланова породице.
СТАЗА ЕГЗОДУСА од Стога до Тумара, иако чува болне и тужне успомене, ипак није и не смије бити пут у једном смјеру, већ мора остати вјечита веза са родним крајем и гробовима наших јунака који нису имали прилику ходити овим путем до слободе. Управо зато, сваке године 10. септембра стотине људи, чувара сјећања, ходи према Стогу гдје се служи парастос за душе наших пострадалих јунака и мученика.
Тако је било и данас, 10. септембра 2025. године, на тридесету годишњицу од прогона Срба са возућког подручја, када смо, послије '' МАРША'' дугог 22 километра, одслужили парастос испред Спомен капеле у Стогу.
По благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа сарајевско – сребреничког Господина Г. Хризостома парастос за пострадале у одбрани Возуће служило је осам свештеника у молитвеном присуству неколико стотина вјерника.