На дан успомене Светог Василија Острошког чудотворца, 12. маја текуће 2025. године, Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански, боравио је у Овчар Бањи, тачније у манастиру Благовјештења и у селу Врнчани изнад самог манастира Благовјештења. Наиме, разлог доласка Високопреосвећеног Господина Митрополита у ове Овчарско-Кабларске крајеве је 40-годишњица од упокојења његовог ученика Драгана Тодоровића. Тачно, 12. маја 1985. године, тада ученик четвртог разреда Богословије у манастиру Крки Драган Т.Тодоровић несрећно се утопио у ријеци Крки.
Овим поводом сестре и родбина пок. Драгана организовали су обиљежавање тужне годишњице на пок. брата и рођака Драгана. Позвали су Митрополита Хризостома, као разредног старјешину генерације у којој је био и пок. Драган. На њихов позив Високопреосвећени се одазвао. Позиву се одазвао и Високопреосвећени Господин Лонгин, митрополит новограчанички и средњо-западно амерички, који је исто тако био порофесор пок. Драгана.
Његово Високопреосвештенство Господин Јустин, архиепископ и митрополит жички и високопрепообна игуманија манастира Благовјештења срдачно су дочекали Високопреосвећене митрополите Хризостома и Лонгина, као и са њима приспјеле школске другове пок. Драгана.
У манастирској цркви свету архијерејску литургију служили су Високопреосвећени митрополити Хризостом и Јустин, док је Високопреосвећени митрополит Лонгин присуствовао литургији. Након свете литургије сестринство манастира припремило је послужење за све сабране на данашње свето сабрање.
У наставку обиљежавања ове тужне годишњице Високопреосвећени митрополити Хризостом и Лонгин са најближом родбином, комшијама и пријатељима посјетили су гробље у родном селу пок. Драгана Врчанима и отслужили 40-годишњи помен покојном Драгану, његовим родитељима Тодору и Аници, ђеду Душану и осталим најближим његовим покојнима. Након помена кратку бесједу одржао је протојереј Добринко Топаловић. На крају се сабранима обратио сам Високопреосвећени митрополит Хризостом и потсјетио их на покојног Драгана, на дивног човјека и одличног ученика, који је потекао од исто тако дивних и благочестивих родитеља Тодора и Анице. Потсјетио их је на диван примјер његовог оца Тодора и казао: ''када сам довезао мртвог Драгана његовом оцу Тодору (ииии) он је предамном метанисао и кроз сузе рекао: ''оче, Хризостоме, Бог дао! Бог узео! Нека је благословено име Господње!.. Пред собом сам видио новог и праведног Јова који и поред оваквог губитка Богу хвалу даје! Од тада, његов свијетли примјер увијек свијети предамном...... Нека је вјечни покој и рајско насеље нашем пок. Драгану, његовим предивним родитељима Тодору и Аници, ђеду Душану и свима који овдје и на овом мјесту почиваку''.