Препоручујемо
Страницу одржава
21. 02. 2025.
Ваше екселенције, часни оци свештеници, браћо и сестре,
Нека је срећан и благословен овај дан и овај час у којем се, ево, сабрасмо овдје у овом Административном центру Владе Републике Српске у Источној Илиџи да извршимо промоцију једног великог и историјског дијела. Ријеч је о споменици ,,Култура Срба Сарајева од 1468-1941.” а коју прати и ова изложба музејског и културног блага наше Митрополије.
Дакле, сабрасмо се да објелоданимо један велики рад, труд и подвиг људи који за двије и по године нису штедјели ни себе, нити своје вријеме, како би урадили ову споменицу која је пред нама – Споменицу о Србима Сарајева, њиховим жртвама и стваралачком давању за своје Српство и Православље и како би видили један дио од културног блага што су нам наше претходницу оставили у Сарајеву.
Њихове вјековне жртве, самопрјегоран труд и давање себе самих за оно што је свето, честито и миломе Богу приступачно никада не пролази, нити пропада већ остаје као залог вјечног памћења и трајног постојања.
Наши дични и сваке хвале достојни преци, физички и духовни у Сарајеву су, свето и честито живјећи, стварали културу, духовну и материјалну и све нама оставили. Истовремено, у суживоту и сарадњи са другим народима, - другачијих култура и религија, стварали су једну аутентичну сарајевску културу, која је данас веома препознатљива.
Срби Сарајева у сарадњи са Србима градова и варошица као што су Мостар, Лијевно (Ливно), Тузла и др. стварали су, или боље рећи, плели су Српску културну мрежу у мрачно вријеме османлија. Али, и више од тога – стварали су своје ИМЕ, свој утицај и друштвену доминацију. Резултати тога су градње величанствених цркава: Саборне у Сарајеву, цркава у Мостару, Лијевну и Тузли! Њиховом виспреношћу и способношћу развијали су трговачке и културолошке мреже са Цариградом, Јерусалимом, Солуном, а нарочито са Дубровником, Сплитом и Скрадином у Далмацији те Трстом, Венецијом и Бечом. Био је то, уистину, богат и активан свијет културе, трговине али и политике.
Био је то одговор Срба Сарајева и других наших градова и варошица горе поменутих на све већи притисак Османлија на поробљени Српски народ у Босни и Херцеговини.
И док су се наша браћа и сестре из тадашње поробљене Србије и Старе Србије борили оружјем против Турака и Шиптара, а не ријетко и против Бугара, наш Српски народ Босне, Херцеговине и Далмације се све до 1875. године борио снагом имена и културе, културне моћи и развијене трговине. Босанско-херцеговачки устанак 1875. године, а потом одлуке Берлинског конгреса и њихове примјене на терену пресјекле су или потопиле су, не све, али у највећој мјери токове Српске културне снаге, не само у Сарајеву, већ и у цијелој БиХ-и.
На жалост, 20. вијек је по Српски народ у Сарајеву био најтрагичнији вијек у цјелокупној његовој историји. За тренутак сјетимо се стравичних слика Сарајева на Видовдан 1914. године. Исто и још горе поновило се 1941. године. Дотадашње ”добре комшије” устале су не само против дотадашње државе, већ прије свега и изнад свега против Срба Сарајева и других наших градова и варошица који су били кохезиона снага тадашње државе. Напали су и Српску имовину и културно стваралштво с циљем да га униште или преотму. Након Другог свјетског рата новоуспостављени комунистички режим наставио је оно што су у току рата чинили његови претходници. Отимао је и уништавао саме остатке остатака. Дивно је једном приликом рекао блажене успомене Патријарх Герман: Хришћани смо и морамо опростити, али заборавити не смијемо. Управо тако и ми Срби не смијемо заборавити све оно што је учињено против Српског народа, али још више не смијемо прихватити некултуру заборава на наше сарајевске Србе који су градили Сарајево и себе уградили у Сарајево. Нека ова споменица буде споменица нашег незаборава на све оно што су Срби Сарајева дали за нас, стварали и оставили нам. Један мали дио тога је пред вама у овој изложби.
Не смијемо заборавити нити Србе Сарајева након Другог свјетског рата па све до 1992. године, који су у посебно тешким условима, дискриминација и сегрегација стварали Српску књижевност, ликовну и примјењену умјетност, музичку културу која је задивила читаву Југославију. Али о томе ћемо неком другом приликом.
Ова споменица као што примјећујете из наслова обухвата период Српског културног стваралаштва од 1468. до 1941. године. Дакле почиње од периода падања са шапатом Босне и Херцеговине под Османлије када је нестала средњовијековна Босна. Босна је освојена 1463. године, али је de facto као држава нестала 1468. године. У периоду од 1468. до 1941. године, дугом 473 године Срби Сарајева, али не само Сарајева нису поклекли или нестали, већ су се борили, не толико оружјем, колико снагом вјере и културе. Дакле, у току 473 године примарно имамо ропство под Османлијама до 1879. те кратка два периода под Аустро-угарском (1879-1918) и у саставу Краљевине Југославије. Српство се у Сарајеву непрестано борило и није се предавало за разлику од повлаштених српских властелинских и имућних породица који су се из интересних разлога исламизирали и поистовјетили са поробљивачима.
Нека ова споменица буде, уистину, споменица храбром Српском православном народу Сарајева кроз вијекове.
На крају овог нашег обраћања дужност нам налаже да се из пуноће срца и душе захвалимо Влади Републике Србије и Предсједнику Владе Р. Србије Господину Милошу Вучевићу на подршци коју је Влада Србије дала овом пројекту. Господине Предсједниче Владе Републике Србије пуно Вам хвала.
Исто тако велику и неизмјерну захвалност дугујемо Министру за културу у Влади Републике Србије Господину Николи Селаковићу, који је од самог почетка подржао пројекат Споменице ''Култура Срба у Сарајеву 1468-1941. Господине Министре, хвала Вам пуно. Хвала и вашем Министарству на помоћи око штампања ове споменице.
Исто тако и ништа мање захваљујемо људима који су уложили пуно труда, љубави и добре енергије у стварање ове споменице. Прије свега захвалимо проф. др Мирославу Перишићу, Директору Државног архива Србије и Госпођи Јелици Рељић, такође из Државног архива Србије, уредници ове споменице на великом труду, бризи и љубави за ово Дјело! Хвала вам.
Посебну захвалност упућујемо Госпођи Мрда Данијели, Директору Архива БиХ-е. Госпођо Мрда, хвала вам пуно. Ви сте се, то знамо, цјеложивотно потрудили око ове Споменице.
Исто тако велико хвала професору др Драги Мастиловићу, Директору Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву, високопречасном протојереју Немањи Ђуреиновићу, старјешини Саборне цркве у Сарајеву за велики његов допринос у стварању ове споменице. Захваљујемо се и свим другим писцима текстова и састављачима фото прилога за ову споменицу.
Ми и наша Митрополија, али и Српски народ Сарајева и Сарајевске регије препознали смо вас као врлинске људе и ваш велики допринос у очувању културе Срба не само у Сарајеву већ и у свим крајевима гдје Срби живе и гдје јесу. Изражавамо Вам неизмјерну захвалност.
Поздрављамо и све вас, драга браћо и сестре, часни оци, и захваљујемо на вашем доласку и учешћу на овој промоцији и овој изложби. Ово је, уистину, једно велико и историјско дјело које смо учинили у спомен Срба Сарајева.
Живјели и Бог вас благословио!
+ Хризостом, с.р.
Архиепископ сарајевски и митрополит дабробосански
ФОТОГАЛЕРИЈА
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
