Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



12.05.2008
БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ И БОГОСЛОВИЈА У ФОЧИ ПРОСЛАВИЛИ КРСНЕ СЛАВЕ



У понедјељак, 12. маја, на празник светог Василија Острошког, у богословским школама у Фочи прослављени су слава Богословског факултета свети Василије Острошки, и Богословије свети Петар Дабробосански, те патрон свих српских школа Свети Сава.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај тим је поводом у храму Светог Василија Острошког и светог Петра Дабробосанског у комплексу ове двије школе служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење дванаест свештеника и шест ђакона. Преломљена су три славска колача и обављена литија око храма. На литургији је по традицији бесједио ученик 4. разреда Богословије, а ове године је то био Никола Трифуновић.

Након литургије је у Амфитеатру Богословског факултета одржана свечана академија на којој је госте поздравио декан овог факултета проф. др Предраг Пузовић, а свечано предавање о теми „Смисао острошког чудотворства“ одржао је проф. др Димитрије Калезић.

Митрополит Николај додјелио је сребрени орден Светог Петра Дабробосанског предсједнику Скупштине Дистрикта Брчко Милану Томићу, а грамате захвалности уручио директору Секретаријата за вјере у Влади Републике Српске /РС/ Јови Турањанину, ректору Универзитета у Источном Сарајеву Митру Новаковићу и декану Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву Божидару Крстајићу.

У програму академије учествовали су Камерни хор Одсјека за црквену музику и појање Музичке академије Универзитета у Источном Сарајеву и Хор Богословије.

Осим великог броја домаћих званица, свечаности су присуствовали и професори и студенти са америчког универзитета Јеjл.

Додијељене су 23 дипломе за свршене студенте и промовисан један магистар богословља.

Од маја прошле године до данас на Богословском факултету дипломирала су 23 студента, а одбрањени један магистарски и два докторска рада. У овој академској години уписано је 447 редовних студената на све четири године, те 16 магистраната и седам доктораната.

Богословски факултет и Богословија природни су насљедници Богословије која је основана 1882. године у Сарајеву. Рад Богословије прекинут је 1941. године, а након окончања рата забрањено је њено обнављање.

Ни до данас Српској православној цркви /СПЦ/ није враћена зграда у Сарајеву у којој је до почетка Другог свјетског рата била смјештена Богословија.

Рад Сарајевске богословије обновљен је 1994. године у Фочи отварањем Духовне академије, а у овом граду од 1996. године дјелује и Богословска средња школа.

Свети Василије Острошки (Јовановић), којег СПЦ слави 12. маја по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском), рођен је у селу Мркоњићи, у Поповом пољу, у Херцеговини, у РС.

Када је одрастао отишао је у требињски манастир Успенија Пресвете Богородице и ту се замонашио. Као монах убрзо се прочуо због свог подвижничког живота, а касније је изабран и посвећен за епископа захумског и скендеријског.

Као архијереј живио је у манастиру Тврдошу и одатле утврђивао у Православљу своје вјернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог гдје је наставио свој опасни подвижнички живот, уз много топле молитве и бриге за своје вјернике.

Упокојио се у Господу 1671. године, а његове чудотворне и целебне мошти и његов гроб чувају се до данашњег дана. У њихову моћ исцјелења и утјехе вјерују подједнако и хришћани и муслимани.

Светог митрополита Петра Дабробосанског усташе су ухапсиле 12. маја 1941. године у Сарајеву и затвориле у затвор "Беледија", а 15. маја одведен је у загребачки затвор "Керестинац", гдје је обријан и одузета му сва епископска обиљежја.

Послије тешких мучења одведен је у Копривницу, а потом у Јасеновац или Госпић.

Према једној верзији, митрополит Петар убијен је у Јасеновцу и бачен у ужарену пећ за печење цигле, а према другој одведен је у Госпић, односно Јадовно, гдје је убијен и са још 55 православних свештеника бачен у јаму Јадовно на Велебиту.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора СПЦ 1998. године митрополит Петар проглашен је за свештеномученика, а СПЦ га прославља треће недјеље у септембру.

У богословским школама обиљежен је и 10. мај - дан спаљивања моштију Светог Саве. Године 1594. на београдском брду Врачар турски војсковођа Синан-паша је, као знак освете банатским Србима који су те године подигли устанак против турске власти, и на заставама носили лик Светог Саве, наредио да се мошти највећег српског светитеља донесу из манастира Милешеве, где су се налазиле више од 350 година, и спале.

То је требало да уништи светитељев велики култ у народу, а са њим и све наде за ослобођење од османлија.

Мошти Светог Саве биле су, према ријечима историчара, „извор српског државног легитимитета“ и „симбол српских традиција о држави и независности“.

Како наводе савременици, овај злочиначки чин био је пропраћен непогодом, градом и олујом, па је пепео Светог Саве био разнијет на све стране.