Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



20.07.2008
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ И ЕПИСКОП ФИЛАРЕТ ОСВЕШТАЛИ СПОМЕНИК ЖРТВАМА УСТАШКЕ ЦРНЕ ЛЕГИЈЕ


Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај и Његово преосвештенство епископ милешевски господин Филарет су у недјељу, 20. јула, у селу Стари Брод, на лијевој обали Дрине, двадесетак километара низводно од Вишеграда, освештали споменик подигнут у помен више од 6 000 српских цивила, које су у прољеће 1942. године у овом и селу Милошевићи побили припадници злогласне усташке Црне легије, под командом Јуре Францетића.

Након освећења споменика одржан је парастос настрадалим.

У бесједи послије освећења споменика митрополит Николај је рекао да се „овдје на Дрини прије више од 60 година десио неописив злочин“ када је у Старом Броду страдало 4 000, а недалеко низ Дрину у Милошевићима још 2 000 невиних стараца, жена и дјеце.

„И ова два мјеста придружују се Јасеновцу, Доњој Градини, Гаравици код Бихаћа, Шушњару код Санског Моста, Госпићу, Јадовну у Лици, Крагујевцу, Краљеву, Ливну, острву Пагу, Косову и Метохији и многим другим стратиштима и мучилиштима српског народа“ – рекао је господин Николај, нагласивши да народ са оваквим стратиштима не може бити називан геноцидним како то неки чине.

Митрополит Николај је нагласио да су они који су чинили злочин, ма из ког народа били, па и из српског, оставили трагове безумља, нечовјештва, мржње, прогона, погрома, дивљачких убијања, оргијања, освета, помрачених умова, и да су то људи духовне, моралне и физичке декаденције и пустоши.

Господин Николај је указао да се злочин понављао забраном да се о овом догађају говори и да је тако убијана истина о страдању Срба, подсјетивши да је слично рађено и кад је ријеч о догођају у Миљевини 1945. године када су комунисти и припадници Ханџар дивизије убили 21 000 младића из Шумадије.

„Та истина се убија и сада, омаловажавањем и потцјењивањем историјских чињеница и узрока због којих је до оваквог злочина дошло. Убија се истина, јер и даље треба српски народ проглашавати геноцидним“ – упозорио је митрополит Николај и подсјетио да су истраживања показала да је у Другом свјетском рату нестало, односно поубијано милион и 824 хиљаде Срба, да су уништена читава села и насеља, спаљене и уништене куће и цркве и гробља.

Господин Николај позвао је присутне да се помоле, не само за страдале невине српске жртве, него и за оне који су зло починили.

„Нека им Господ даде по дјелима њиховим. Ми да им опростимо, али овај злочин не смијемо заборавити, јер оно што се заборави не улази у историју нашег народа“ – поручио је митрополит Николај.

Вијенце на споменик положиле су делегације општина Вишеград, Рогатица и Хан Пијесак.

Признања и захвалнице приложницима за изградњу споменика уручио је предсједник Организационог одбора за изградњу споменика Драго Гавриловић.

Прије 66 година, у марту 1942. године, у оквиру усташке офанзиве чија је намјера била освајање границе на Дрини, из Сарајева, под командом Јуре Францетића, кренуло је око десет хиљада усташа који су пред собом тјерали непрегледне збјегове српских цивила са подручја Олова, Сарајева, Кладња, Хан Пијеска, Романије, Сокоца, Рогатице и Борика.

Уплашени народ кретао се ка Вишеграду, надајући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србију.

Италијански војници у Вишеграду нису дозволили збијегу од око десет хиљада цивила да пређе мост, већ су их упутили низводно према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје су биле скеле.

Усташе су спријечиле српске цивиле да се пребаце на другу обалу Дрине, него су масакрирале и у Дрину побацале више од шест хиљада дјеце, жена и стараца.

Њемачки војници на десној обали Дрине покушали су да спријече масован покољ Срба, а према сачуваним тадашњим њиховим свједочењима у Дрину се, бјежећи пред усташама, бацило 368 српских дјевојака.

О овом српском страдању, о којем је у бившој СФРЈ било забрање писати и говорити, одржан је у суботу, 19. јула, у Дому културе у Рогатици научни скуп под називом „Страдање српског народа у Другом свјетском рату“.

Учесницима скупа обратио се и митрополит Николај.

Академик Драган Недељковић рекао је на овом скупу да је циљ усташке офанзиве у прољеће 1942. године био стварање границе независне државе Хрватске на Дрини.

„Џелате треба памтити и проклињати, а жртве бранити од заборава. Срби су један од многострадалних народа који нису смогли снаге да створе меморијал за све мученике 20. вијека какве имају Јевреји, Јермени и Руси“ – нагласио је Недељковић.

Академик Смиља Аврамов истакла је да је усташка влада 1941. године осмислила план за тотално уништење Срба, о чему постоје документи које данас „без стида Хрвати чувају на почасном мјесту у државном музеју“.

На скупу су још говорили и публициста Слободан Филимоновић, историчар Миливоје Иванишевић, професор Дара Вучинић и књижевници Мишо Спајић и Момир Крсмановић.

Приказан је потресни филм „Дрино водо, очи дјевојачке“ у којем је кориштен материјал из архиве Њеемачке војске и у којем о покољу говоре преживјели Срби.