Страницу одржава
29.05.2006
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ СА РЕДОВНОГ ЗАСЕДАЊА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, ОДРЖАНОГ У БЕОГРАДУ ОД 15. ДО 27. МАЈА 2006. ГОДИНЕ
У Патријаршијском двору у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, одржано је, од 15. до 27. маја, редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. У раду Сабора учествовали су сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве.
На почетку рада Сабор је узнео благодарност Господу и изразио радост свих својих чланова због успешног опоравка Његове Светости Патријарха по његовом изласку са Војно-медицинске академије, где се налазио на лечењу.
Сабор уједно изражава радост због успешног настављања радова на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве на Врачару, похваљује задужбинарску ревност досадашњих добротвора и приложника и позива вернике Српске Православне Цркве да и надаље, са љубављу и пожртвованошћу, својим прилозима граде овај Храм који све нас гради.
Ове године се навршава осам стотина година од подизања манастира Жиче, наше велике светиње и првог, светосавског седишта аутокефалне Српске Цркве. Такође је обновљена Саборна црква у граду Нишу, а завршена је и изградња здања призренске Богословије Светих Кирила и Методија, привремено смештене у истом граду. Имајући у виду ове чињенице, Сабор је одлучио да своје следеће редовно заседање, најесен ове године, одржи у Жичи и Нишу, када ће бити извршен и чин освећења Саборнога храма и Богословије у Нишу. Сабор позива све вернике Српске Православне Цркве на молитвено учешће у овим благодатним збивањима, из којих црпемо неуништиву духовну радост, јачу од свих невоља и искушења којима смо изложени.
Као и увек, Сабор је превасходну бригу посветио свештеном јединству Цркве и очувању њеног неприкосновеног канонског поретка, како у оквирима наше помесне Цркве, тако и на плану спасоносне мисије Православне Цркве широм васељене. У том циљу Сабор је и овог пута, као и свих ранијих година, изразио спремност Српске Православне Цркве да настави дијалог са јерархијом у Републици Македонији која је још у расколу, како би се васпоставио редован канонски поредак и пуно, благодатно јединство у читавој Цркви. Да би се створили елементарни услови за тај дијалог, односно да би се отклонила свака могућност мешања ванцрквених чинилаца у болни унутарцрквени спор, Његова Светост Патријарх је, у име Сабора, упутио писмо господину Бранку Црвенковском, председнику Републике Македоније, у коме је затражио потпуну аболицију за Његово Блаженство Архиепископа охридског и Митрополита скопског Г. Јована, изложеног политички мотивисаним кривичним гоњењима, укључујући и затворске казне. Као добар пример превазилажења раскола Сабор истиче пример васпостављања евхаристијског општења између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве, у чему је Српска Православна Црква помогла колико год је више могла.
Свештенство, монаштво и верни народ у Црној Гори Сабор позива да и сада и убудуће, без обзира на политичке прилике, сведочи своју веру, наду и љубав према свима, увек и изнова градећи мостове братског разумевања и споразумевања.
Сабор је данима, одговорно и аналитички, разматрао тешко стање на Косову и Метохији, као и нагомилане проблеме у животу Епархије рашко-призренске. Сабор је пружио максималну подршку овој мученичкој Епархији у невољама које је сналазе споља и изнутра. У циљу делатног доприноса очувању слободе, права и имовине Српске Православне Цркве на Косову и Метохији, Сабор је упутио трочлану делегацију да, у оквиру преговарачког тима Србије, 23. маја узме учешће у садашњој фази преговора о нашој јужној покрајини. Исто тако, чланови Сабора су, на челу са Његовом Светошћу Патријархом, о празнику светих Кирила и Методија и светог Никодима, архиепископа пећког, посетили Пећку Патријаршију и у њој саборно служили свету Литургију, како би још једном засведочили бригу Цркве за њен верни народ и светиње на Косову и Метохији.
Том приликом Патријарх и архијереји су народу упутили речи очинске љубави и охрабрења пред страшним изазовима овог историјског тренутка, обремењеног страдањима и неизвесношћу, а политичким чиниоцима снажан апел да се расељеним Србима омогући повратак и миран, безбедан и достојанствен живот на вековним огњиштима. Уједно су још једном пружили подршку започетом процесу обнове порушених српских православних светиња и изразили наду да ће се обнова храмова и манастира порушених у мартовском погрому 2004. наставити обновом и свих осталих, порушених од 1999. године па наовамо, али и да ће она бити праћена свеопштом духовном обновом и народним препородом. На крају су позвали вернике да љубе не само оне који нас љубе него и оне који нас не воле, да праштају и моле за опроштај, да теже миру и помирењу.
Веома озбиљна пажња посвећена је, даље, црквеној просвети и школству, школској и парохијској катихизацији деце и омладине, животу наше Цркве у расејању, обнови манастира Хиландара на Светој Гори, међухришћанским и међурелигијским односима у перспективи развијања искреног дијалога и сарадње на плану општег добра, као и духовно-моралном стању у нашем друштву, оптерећеном ужасима криминала, дроге, беле куге и самоубистава.
Сабор је основао свој Одбор за проучавање страдања Српске Православне Цркве и српског народа у рату у Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године. Такође је одобрен текст Основног уговора између Српске Православне Цркве и Републике Босне и Херцеговине и усвојене постојеће иницијативе да прах Николе Тесле буде сахрањен на Светосавском платоу на Врачару.
Такође, Сабор је топло поздравио доношење закона о Црквама и верским заједницама и закона о враћању одузете црквене имовине у Скупштини Србије.
Сабор је од дела Епархије шабачко-ваљевске формирао нову Епархију, Ваљевску. Досадашњи Епископ шабачко-ваљевски г. Лаврентије од сада је Епископ шабачки, а за првог епископа новоосноване Епархије ваљевске изабран је досадашњи Епископ аустралијско-новозеландски Новограчаничке митрополије г. Милутин. За Епископа упражњене Епархије аустралијско-новозеландске изабран је јеромонах Иринеј (Добријевић). За Епископа већ дуже време упражњене Епархије западноамеричке изабран је Епископ хумски Максим. Најзад, настојатељ Подворја Српске Православне Цркве у Москви, архимандрит Антоније (Пантелић), изабран је за викара Патријарху српском са титулом епископа моравичког, с тим да и даље обавља дужност настојатеља московског Подворја. Чланови Светог Архијерејског Синода у новом сазиву су Митрополит загребачко-љубљански г. Јован и господа Епископи зворничко-тузлански Василије, бачки Иринеј, тимочки Јустин, бихаћко-петровачки Хризостом и милешевски Филарет.
