Данас у другу недјељу великог васкршњег поста посвећену светом оцу нашем Григорију Палами, архиепископу и митрополиту Солунском, 20. марта 2022. године Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански, посјетио је Чајниче и служио свету архијерејску литургију св. Василија Великог у храм Пресвете Богородице.
Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су: протојереј Драгиша Симић, парох прве парохије чајничке и старјешина храма у Чајничу, протонамјесник Љубомир Пријовић, в.д. ректора Богословије ''Свети Петар Дабробосански'' у Фочи, јереј Душан Андрић, парох фочански и архијерејски намјесник архијерејског намјесништва Србинског, јереј Дамјан Радовић, парох чајнички, те ђакони Будимир Гардовић и Угљеша Скоко.
У бесједи Високопреосвећени Господин Митрополит је истакао велики значај поста и молитве и између осталог казао: ''………Чусмо, браћо и сестре, из данашњег светог јеванђеља како Господ, видјевши велику вјеру народа који му донесе на носилима тешко болесног човјека, заправо одузетог парализом, прво рече ''синко, опраштају ти се гријеси твоји''. Господ одмах и директно иде на узрок одузетости овог несрећника, а то је гријех. Ништа, ама баш ништа, не може тако страшно и пагубно да науди човјеку као гријех. Он је као застрашујућа хоботница која потпуно онеспособи човјека. ……… На ове Спаситељеве ријечи неки од присутних књижевника роптаху и муђусобно осуђиваху Исуса говорећи ''што овај хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?'' Да, они су у праву да само Бог опрашта гријехе, али нису знали, нити препознали ко је тај Исус из Назарета који стоји пред њима и пред којег донесоше парализованог човјека. Осим тога они реагују злим помислима. Свети јеванђелист Марко коментаришући реакцију Христову на злобу књижевника прво констатује како Господ Исус Христос ''разумјевши Исус духом својим да они тако (злобно) помишљаху у себи'' констатује их питањем ''што тако помишљате у срцима својим?'' И пита их да му одговоре: ''шта је лакше? Рећи узетоме: опраштају ти се гријеси или рећи: устани и узми одар свој и ходи?'' Апостол нам не доноси њихову реакцију нити њихов одговор на ово питање? Али, браћо и сестер, оно је упућено и нама. ……. Шта је теже? Сигурно да је теже опраштање гријехова! Гријех је убица. Он убија смрћу….. Потсјетимо се шта учини Бог Адаму у врту Едемском? ''ЗАПРЈЕТИ МУ'' и рече да не једе плодова од дрвета познања доба и зла, јер ''У КОЈИ ДАН ОКУСИШ С ЊЕГА УМРИЈЕЋЕШ''……. Непослушност Богу и чињење самовоље велики је гријех који је био узрочником смрти прародитеља Адама и Еве………Зато је битно да знамо да је опраштање гријеха могуће само божијом и божанском енергијом. Сам Син Божији се и оваплотио и овалоћењем постао и Син човјечији који ''власт има на земљи опраштати гријехе''!........ Зато, браћо и сестре постимо овај велики и часни пост и тражимо милост Сина Човјечијега да нам кроз тајну покајања опрости наше гријехе и наша сагрјешења, да нас прими као овог раслабљеног из Капернаума….''