Поводом 19-годишњице освећења цркве и манастира Светог Георгија на Равној Романији (11. августа 2002), данас је 11. августа 2021. године на дан успомене на светог мученика Каљиника и великомученице Серафиме одржан Романијски сабор на Равној Романији у манастиру Светог Георгија. Романијско саборовање отпочело је 10. августа т.г. вечерњим богослужењем у манастирском храму и народним весељем.
Свету архијерејску литургију са почетком у 09:00 часова служио је Високопреосвећени Господин Хризостом, митрополит дабробосански, а уз саслужење протојереја-ставрофора Ранка Билинца и Младена Видаковића, протојереја Велимира Дивљановића и Немање Манџића, јеромонаха Владимира Ђуричића, јереја Дражена Делића и ђакона Будимира Гардовића
Након свете литургија одржан је помен за све погинуле борце Сарајевско-романијске регије, њих више од четири хиљаде (4000) погинулих у отаџбинско-одбрамбеном рату 1992-1995. године. Њихова имена су исписана на мерменим плочама које су постављене на унурашњим зидовима манастирске цркве. У наставку литургијског славља обављена је и литија , трократни опод око светог храма.
Потсјећање на кратку историју овог манастира. Наиме, све је почело 1996. године одлуком, трудом и свесрдним залагањем блажене успомене митрополита дабробосанског Николаја (Мрђа) да на Равној Романији подигне спомен цркву за све погинуле борце Сарајевско-романијске регије, погинулих у отаџбинско-одбрамбеном рату (1992-1995). Митрополитова идеја свесрдно је подржана од тадашњег руководства Р. Српске, града Источно Сарајево и вјерног народа. И док је трајала градња цркве развијала се идеја да то ипак буде манастир и све тако до 2002. године када је 11. августа освећена црква и проглашен манастир Равна Романија.
У бесједи Високопреосвећени Господин Хризостом истакао је и казао ''…… Манастир Светог Георгија на Равној Романији, осим што је монашки и духовни центар и духовно огњиште овог дијела Романије он је центар нашег историјског сабирања и обједињавања. У њему смо дана заједно ми живи, али и хиљаде наших дичних и поносних предака, који су овом гором Романијом пролазиили у вјечност и у легенду….. Име погинулих војсковођа и војника Сарајевско-романијске регију исписана на овим плочама у овом храму управо нас потсјећају како се иде у историју вјечности и вјечно памћење. Они су све своје и сами себе дали за слободу, за правду, за крст часни и слободу златну попут својих очева, ђедова и пранђедова……… Свака па и ова 19. годишњица освећења овог манастира је прилика да се молитвено сјетимо блажене успомене митрополита Николаја и свих других који су изгарали да овај спомен-манастир подигну. Да се сјетимо и свих палих за крст часни и слободу златну, за слободну и непокорену Романију, која је вјечита инспирација Српског народа…… Свима пострадалима нека је вјечна успомена међу нама живима и благословено царство небеско. А нама којих се данас сјећамо нека да Бог снаге и здравља да будемо њих и наших светих предака достојни……. Данас није лако ни човјек бити, а још теже Србин бити кад видимо са којим се и какавим алама сусрећемо и живимо. Вријеме је за духовну и непрестану духовну борбу за ДОБРО! А сам Бог је апсолутно ДОБРО!.......''