Данас у 6. (шесту) недељу по Духовима, недељу светих отаца првих шест Васељенских сабора и на дан успомене светог Стефана деспота српскох Лазаревића-Хребељановића, те његове мајке племените кнегиње Милице (монахиње Евгенија) и преподобне Макрине сестре светог Василија Великог Његово Високопреосвештенство Господин Хризостом, митрополит дабробосански посјетио је село Ораховицу код Сребренице и служио свету архијерејску литургију на откривеном и конзервираном црквишту древне хришћанске цркве.
Наиме, још 2016. године, док је Високопреосвећени Господин Хризостом био епископ зворничко-тузлански, покренута је активност на археолошком локалитету Боровац у Ораховици. Након пет година упорног и стручног рада откривени су темељи древне ранохришћанске цркве. Након конзервације темеља исти су адекватно наткривени и заштићени од екстремних временских непогода.
Високопреосвећеном Господину Митрополиту саслуживали су: архимандрит Лука Бабић, настојатељ манастира Карно, протојереј Александар Млађеновић, парох сребренички и ђакон Будимир Гардовић.
Након свете архијерејске литургије Високопреосвећени је додјелио златне плакете заслужним за ово велико и историјско дјело, те је у наставку благословио ново звоно за ово црквиште које ће славити дан успомене Светок деспота Стефана Лазаревића као своју крсну славу.
У бесједи Високопреосвећени је истакао:''...... И као што чусмо из светог јеванђеља како Господ учини чудо у његовом граду Капернаму тако исто и ми данас доживљавамо право чудо откривања темеља древне ранохришћанске цркве. И гле, и више од тога, ми послије толико вјекова обновисмо свету тајну евхаристије у истој цркви, отслужисмо свету литургију и обновисмо духовне и молитвене везе са нашим дичним прецима, који су градили цркве по овим горама и долинама и у њима се Богу молили, крштавали, причешћивали и освећивали........ Један од тих наших светих предака је и наш свети деспот Стефан Лазаревић-Хребељановић, који бијеше деспот Србије у саставу које је била и наша историјска Сребреница.........Осим што је успио да сачува, уједини и прошири на Косову пољу 1389. године поражену Србију он је, као и његова мајка кнегиња Милица, показао политичко и дипломатско умјеће владања у вазалским условима његове државе према Турцима. Захваљујући њему и његовој мудрости Србија је остала слободна и непокорена све до 1459. године.......А шта тек рећи за његову племениту мајку Милицу, удову светог и племенитог кнеза Лазара Косовског? Пред њеним светим ликом и примјером остајемо сви задивљени. ...... Нека Господ њиховим светим молитвама и заузимањем за нас грешне благослови нас, сједини нас у слози и јединству, умножи нас и обожи нас како би и ми достигли мјеру њихове светости, родољубља и богољубља..........''