Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



12.07.2009
МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ БЛАГОСЛОВИО РАД НА РЕПРИНТ ИЗДАЊИМА ГОРАЖДАНСКЕ ШТАМПАРИЈЕ

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај присуствовао је у суботу, 11. јула, централној промоцији репринт издања књига штампаних у Горажданској штампарији од 1519. до 1523. године и „Зборника радова о Горажданској штампарији“, која је у вечерњим часовима одржана у порти храма Светог великомученика Георгија у Доњој Сопотници код Новог Горажда.

На скупу су промовисане три књиге прве штампарије у БиХ „Служавник-литургија“, „Псалтир“ и „Молитвеник – Требник“, које су прије 490 година заслугом тадашњег горажданског трговца и добротвора Божидара Љубавића Горажданина штампали у храму у Доњој Сопотници његови синови Теодор и Ђорђе.

Митрополит Николај је указао на значај Горажданске штампарије за културу српског народа, нагласивши да на оваквим и сличним пројектима треба и даље радити.

Владика Николај је рекао да је ова штампарија стварала српску књижевност због чега је јединствена и као таква одиграла веома значајну улогу у ширењу културе и писмености.

„Српски народ је увијек био тијесно везан за књигу. Љубавићи, оснивачи штампарије, су људи који су заиста имали љубави према књизи. Није њима било стало само до продаје књига и материјалне добити него да књига дође до српског народа. Њихове заслуге су велике, а посебно су много урадили и на изради ћириличних слова“, истакао је господин Николај.

Високопреосвћени сматра да српски народ треба да чува ћирилицу и да јој се враћа, јер је она јединствено писмо које мало народа има.

„Ми данас ћирилицу остављамо по страни. Све више је примјера да се обраћамо латиници, а све што је на ћирилици исписано наша је прошлост, наша историја и то је велика ствар“, рекао је владика Николај и поручио да Срби морају ћирилицу да отргну од заборава.

Митрополит Николај је у обраћању присутнима на промоцији рекао да су, као што је Венеција постала носилац идеје хуманизма и ренесансе у свим областима културе, тако код нас Срба постале штампарија Црнојевића, Горажданска штампарија и, нешто касније, Милешевска штампарија.

Горажданска штампарија је радила при храму и била је једна од најзначајнијих културних установа у то вријеме у Европи.

Господин Николај је навео да су, када је ријеч о српској средњовјековној књизи, осим писара по манастирима и црквама, једнако заслужне и поменуте штампарије.

„У херцеговачким манастирима Милешеви и Тврдошу радиле су преписивачке школе. Истовремено су при горажданској цркви Светог Ђорђа и у манастиру Милешеви радиле штампарије. У манастирским скрипторијумима и штампаријама настало је 20 наслова књига међу којима и шест наслова штампарских књига“ – навео је владика Николај додајући да у српској графици преовлађује мишљење да књиге из Горажданске штампарије спадају међу најбоља остварења наше старе штампарије.

Наглашавајући да је долазак Турака био пресудан за духовни и вјерски живот Срба, митрополит Николај је истакао да су рушењем цркава и манастира и уништењем вјерских књига Турци настојали прекинути везу културног рада Срба.

„У преписивању и штампању потребних црквених књига постоји јасан српски национални, вјерски и просвјетни значај, односно њихова `спаситељна` и `душепољезна` улога, да поуче `како вршити службу` и прочишћавати моралну функцију, за `очишћење од грехова, за очишћење од душевних и тјелесних страсти`. Пошто су времена била са много невоља, то су потребе за `душеспасенијем`, `душепољезнијем`, `светим и божанственим` књигама била све већа“ – нагласио је владика Николај.

Пројекат репринт издања реализовали су Митрополија дабробосанска, Универзитет у Источном Сарајеву, Народна библиотека Србије и општина Ново Горажде.

Руководилац пројекта Драган Бараћ рекао је да је прихваћена и његова идеја да се у порти храма Светог великомученика Георгија у Новом Горажду до Петровдана 2010. године оформи музеј Горажданске штампарије, у којем ће бити и репринт издање „Минеја добрунског“, штампаног 1590. године, који је пронађен у Дечанској збирци.