НЕДЕЉА СВЕТИХ ОТАЦА ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА У СЛАПАШНИЦИ
У седму недељу по Васкрсу наша света Црква врши богослужбени спомен на 318 светих отаца Првог васељенског сабора који је одржан у Никеји 325. године.
То је било прво велико саборно (саборско) окупљање Цркве Христове након Апостолског сабора одржаног у Јерусалиму. Главни повод за сазивање Првог васељенског сабора била је аријанска јерес. Арије је заступао учење да је оваплоћени Син Божији - Господ Исус Христос створење божије и да није исте суштине и савјечан са Оцем својим небеским. Арије, свештеник из Александрије (Египта) осуђен је од стране његовог епископа Светог Александра Александријског и то у два наврата и то 319. и 323. године на саборима у Александрији. Међутим, Арије је остао упоран у свом јеретичком учењу. Није послушао своју Цркву. Умјесто тога окупио је око себе своје једномишљнике и започео борбу против Светог Александра и учења Цркве. Чувши за то, цар Константин Велики упути у Александрију епископа Осију Кордупског да испита ствари. Видјеви да се расправе и спорења међу хришћанима не могу ријешити посредовањем цар Константин Велики сазва све епископе у Никеју (област Витинија у Малој Азији) 325. године на Сабор.
Сабор је осудио и самог Арија и његово јеретичко учење, Арија и његове присталице буду прогнани у Илирик, односно на Западни Балкан. Тада је сабор утврдио праву вјеру Цркве Христове, коју је Црква имала од самог почетка, а која је изложена у Символу вјере који је један и јединствен за све вјерне.
Његово Високопресвештенство митрополит дабробосански Господин Хризостом је ове недеље, 13. јуна 2021. године посјетио село Слапашницу код Братунца, гдје је у храму Свете великомученице Недеље служио свету архијерејску литургију са почетком у 10:00 часова. Његовом Високопресвештенству су саслуживали свештеноигуман Методије Петричевић, настојатељ манастира Пресвете Тројице у Сасама, протојереј-ставрофор Душан Спасојевић, архијерејски намјесник сребреничко-подрињски и ђакон Будимир Гардовић.
Високопреосвећени митрополит је у својој бесједи између осталога истакао:''...Црква је морала да уреди и формулише своје учење и да га стави у догмате, односно у правила вјере. Истина се морала утврдити, не како учи један или двојица, већ онако како прихвата и учи једна саборна, апостолска Црква и ту се појавило оно што ми данас исповиједамо у Символу вјере, а то је вјера у једну свету, саборну и апостолску Цркву.........Нека је данас благослов Божији на свима нам, и да се сјетимо великих Отаца који су учествовали на Првом васељенском сабору, међу којима је био и велики Свети Отац Николај Мирликијски, који је храбро и неустрашиво проповиједао Христа Господа и тако се пројавио и на сабору као велики поборник јединства Цркве и чистоте учења...Ако у Цркви немате чисту и здраву науку онда нема ни спасења, зато што је спасење у Истини. Господ је казао за себе:''Ја сам пут, истина и живот''. За ту истину се треба жртвовати и борити да не бисмо пропадали кроз разне обмане, лажне теорије и лажна учења.........''