Препоручујемо
Страницу одржава
Ф О Т О Г А Л Е Р И Ј А
26.03.2019.
ОБИЉЕЖЕНО 77 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У СТАРОМ БРОДУ
У Старом Броду код Вишеграда у суботу 23. марта 2019. г. је служењем литургије и парастосом обиљежено 77 година од страдања 6.000 Срба, које су 1942. године звјерски убили припадници злогласне усташке „Црне легије“ Јуре Францетића.
Парастос невино побијеним служили су архијерејски намјесник горажданско-вишеградски протојереј-ставрофор Александар Топаловић, протојереј-ставрофор Драган Вукотић , протојереј-ставрофор Зоран Јеринић, протонамјесник Бојан Глишић и ђакон Василије Пајевић.
Свештеник Драган Вукотић подсјетио је да су у прољеће 1942. године српски страдалници бјежали испред усташа које су читав сарајевско-романијски дио покушале да очисте од српског становништва, како би остварили свој циљ, а то је да граница Независне Државе Хрватске дође до Дрине.
„Ово је једино мјесто гдје имамо податке да су Нијемци, згрожени страдањем цивилног српског становништва, прекинули те покоље и дозволили људима, који су жељели, да пређу у Србију или да се врате својим домовима. Нажалост, половина оних који су се враћали, страдало је у наредном периоду“, навео је Вукотић.
Вукотић је посебно захвалио Миодрагу Давидовићу, Спасоју Албијанићу, пројектанту Новици Мотики и свим другим људима добре воље, јер су помогли да започне изградња маузолеја.
„Ово остаје наредним покољењима и генерацијама да дођу и упознају се о овом мјесту на један посебан начин. Архитектура и пројекат музеја, као и мјесто гдје се уздиже, изузетно је и биће јединствено у српском народу“, навео је Вукотић.
Он је додао да омладина и шира јавност треба да чују истину о српским страдањима, а не да уче о измишљеним биткама и лажним херојима.
„Истински хероји су свака мајка која је са својим дјететом скочила у хладну Дрину како их не би стигла `Црна легија` и свака дјевојка која је скочила да не би била оскрнављена. Овдје смо да то обиљежимо – не да учимо некога како да се свети, него да достојно и славно прослављамо нашу историју и историју нашег страдања“, нагласио је Вукотић.
Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић рекао је да је ово велики дан за историју српског народа који не смије бити заборављен.
„Оно што ме јако радује јесте да је данашњем обиљежавању присуствовао велики број дјеце и младих, како би чули о свему. Радује ме и што заједно са општином Рогатица и црквеним општинама Вишеград и Рогатица, радимо на заједничком пројекту, чиме ће ово мјесто добити посебан значај“, истакао је Ђуревић.
Ђуревић је захвалио свим људима добре воље који учествују у изградњи цјелокупног комплекса.
„Вјерујем да ћемо имати и подршку осталих људи добре воље, а позвао бих и све оне који могу да присуствују овом догађају, јер ће то постати централно мјесто обиљежавања страдања Срба, не само у Другом свјетском рату, него и у свим ратовима у претходном периоду“, додао је Ђуревић.
Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић рекао је да се годинама прелазило преко овог датума, који је заташкаван због „одређеног режима и због „братства и јединства“.
„Напокон је српски народ смогао снаге да на достојанствен начин обиљежава ово страдање, као и да се припреми за наредна обиљежавања страдања Срба на овом простору. При крају смо и да завршимо споменик који ће бити јединствен“, нагласио је Јагодић.
Хроничари су записали да је једног од тих дана ратне 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заједнички скочило чак 320 девојака, а усташе су највећи и најмасовнији покољ над Србима у Старом Броду починиле на православни празник Младенце – 22. марта 1942. године.
Министарство борачко-инвалидске заштите доњело је одлуку да се страдање у Старом Броду обиљежава задње суботе у мају, за када је ове године и планирано свечано отворење маузолеја. Укупни трошкови изградње маузолеја износе 900.000,00 км.
Спомен комплекс у Старом Броду почео је да се гради 2007. године.
СРНА, Јована Боровчанин Ђуровић
ФОТОГАЛЕРИЈА
Издвајамо
ЊЕГОВО ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВО
МИТРОПОЛИТ ДАБРОБОСАНСКИ
ГОСПОДИН ХРИЗОСТОМ
САБОРНИ ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У САРАЈЕВУ
Фото галерија Митрополије
Дабар - Издавачка кућа Митрополије
ВИЈЕСТИ ЈАНУАР; ФЕБРУАР; МАРТ 2018.г.