Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



03.03.2010
УПОКОЈИО СЕ ПРОТОЈЕРЕЈ-СТАВРОФОР КРСТАН БИЈЕЉАЦ



У уторак Треће недеље Васкршњег поста, 02. марта, у Сарајеву је, након краће болести, у Господу уснуо протојереј-ставрофор Крстан Бијељац.

Земни остаци покојника биће пренијети у сриједу, 03. марта, у Стару сарајевску цркву св. Арханђела Михаила и Гаврила на Башчаршији, гдје ће у четвртак, 04. марта с почетком у 09.00 сати, бити служена заупокојена Литургија и Опјело.

Сахрана ће се обавити у четвртак, 04. марта у 14.00 часова, на гробљу Баре.

Протојереј-ставрофор КРСТАН БИЈЕЉАЦ
1916-2010.

Рођен је на Крстовдан, 05. 01. 1916. године (по новом календару 18. 01. 1916.), у селу Љесковица код Дрвара, од оца Милана и мајке Јоке. Основну школу похађао је у Љесковици и Прекаји, а завршио у Суботици. Уписао се у гимназију у Бањој Луци, а затим, као клирик Епархије далматинске, био је примљен у Богословију на Цетињу, коју је завршио 1938. године.

Након завршене Богословије одслужио је војни рок у Београду, а потом се оженио Милком Добријевић из Босанског Грахова, с којом је добио кћерку и два сина.

У чин ђакона и презвитера рукоположен је 1939. године, од стране Епископа далматинског др Иринеја Ђорђевића, и на Благовијести исте године одслужио је своју прву свету Литургију. Постављен је за пароха бјелајског у Бјелају код Босанског Грахова.

Почетком Другог свјетског рата придружио се партизанским јединицама, те као свештеник, служио свете Литургије, крштавао, вјенчавао и обављао опјела на територијама које су ове јединице контролисале. Био је вијећник сва три засједања ЗАВНОБиХ-а.

Након рата предсједник је Среског народног одбора у Дрвару, потом повјереник у Окружном народном одбору у Бихаћу, а од 1947. живи у Сарајеву и ради као секретар и потпредсједник Скупштине Црвеног крста Босне и Херцеговине, гдје и завршава свој радни вијек.

Носилац је „Партизанске споменице 1941.“, Ордена Републике са златним вијенцем и других државних одликовања. Био је члан Међународног комитета Црвеног крста, члан Савјета СРБиХ, те предсједник Удружења православних свештеника БиХ.

Митрополит дабробосански др Нектарије Круљ одликовао га је правом ношења црвеног појаса 1957., а достојанством протонамјесника и протојерејским чином 1959. године. На предлог Митрополита дабробосанског Николаја, Свети архијерејски синод СПЦ одликује га правом ношења напрсног крста 1997. године.

Почетком посљедњег рата у БиХ, у Сарајеву остаје упркос тешким условима живота. Током ратних дана одано и приљежно помаже протосинђелу Авакуму Росићу у одржавању богослужбеног живота у сарајевској Старој цркви, у опстанку црквеног хора „Слога“, те очувању имовине и драгоцјености Старе цркве, држећи на висини и чувајући достојанство и углед Српске православне цркве у Сарајеву.

Вјечан му спомен – Бог душу да му прости.