Loading...

 

  

  Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава



05.07.2010
У СОКОЦУ ОДРЖАН ТРАДИЦИОНАЛНИ ВИДОВДАНСКИ САБОР

У Сокоцу је у недјељу, 4. јула, код храма Светог пророка Илије – Романијске Лазарице, одржан 18. традиционални Видовдански сабор, који се на овом мјесту организује сваке године у недјељу по Видовдану.

Тим поводом је у храму Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански господин Николај служио Свету архијерејску литургију, уз саслужење њихових преосвештенстава епископа банатског господина Никанора и милешевског господина Филарета, те 12 свештеника и пет ђакона Српске православне цркве /СПЦ/.

Прије литургије је у храму служен парастос свима који су страдали бранећи отаџбину и вјеру православну, а локални свештеници су на Војничком гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу служили помен погинулим српским борцима у посљедњем одбрамбено-отаџбинском рату.

Током литургије митрополит Николај одликовао је пароха соколачког протојереја Мила Рацковића правом ношења напрсног крста, настојатеља манастира Светог Саве у Горњој Лијесци код Вишеграда јеромонаха Симеона Перенчевића чином протосинђела, пароха соколачког јереја Бориса Бандуку достојанством протонамјесника и ђакона у Сокоцу Златка Богдановића чином протођакона.

Након литургије обављена је литија око храма и славски обред, а потом одржана Видовданска академија.

Владика Николај је у бесједи на Академији истакао да је Видовдан највећа слава српског народа.

„Он је дан, а не ноћ. Опомиње нас на побједу и васкрсење. Сјеме Царства Небеског, посијано светим Савом, никло је бујно и велико порасло. Богати плодови тога сјемена убрани су на Косову пољу. То није једина Христова и Савина жетва у нашој историји“ – истакао је господин Николај.

Подсјећајући да једни сматрају косовску Голготу поразом, а други побједом, високопреосвећени Николај је сигуран да је Косово српска побједа, која се од осталих српских побједа издваја јединственошћу мотива борбе и ријешеношћу на мученичку смрт.

„Ту је потпуно јединство мотива и циља борбе. Ту је потпуна ријешеност на смрт. Ту је борба за Царство Небеско, а не за државу, за народ, за кнеза или за ма шта земаљско и пролазно. Ту је борба `за Крст часни`, символ Царства Христовог. Честити кнез и војводе велике и мале, жртвују своје животе за Царство Небеско, `за Крст часни и вјеру хришћанску`, и `за лијепо име Исусово`" – појашњава митрополит Николај.

Владика Николај је истакао да Косово поручује да сакрални карактер носи цијела историја човјечанства и да стоји у оквиру драмске трилогије: гријеха, страдања и васкрсења, те да је ту и српски народ са свим својим гријесима, страдањем и васкрсењем.

„Срби су заиста антички страдалници. О томе говори понајвише косовски трагизам, говоре косовски божури, говоре споменици, говори Црква која је на Косову увијек присутна“ – нагласио је господин Николај.

Високопреосвећени поручује да можемо бити задовољни нашом историјом јер је она велика - већа од нас.

„Њу је још неко стварао сем нас. Стварао ју је кроз нас Онај који из једног истог блата може направити `суд части` и `суд срамоте`. Можемо бити задовољни што је Бог од нас створио суд части“ – рекао је митрополит Николај.

Владика Николај је нагласио да нас ништа у садашњости не може уплашити, јер наша историја није нека новела, већ драма, дубока по садржини, класична по јасноћи и љепоти форме.

„Оптимизам је био једина философија свих српских генерација, које су испијале видовданску чашу горчине од Косова до устанака. Нема друге философије којом се да живјети ван оптимизма философије наших старих“ – констатовао је господин Николај.

На почетку академије је митрополиту Николају уручен златни орден Светог свештеномученика Петра Дабробосанског, који му је додијељен на основу одлуке свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске за очинско старање у развоју црквене просвјете СПЦ, архипастирску бригу и изузетан допринос у изградњи и обнови манастира, храмова и црквених објеката у Митрополији дабробосанској током 18 година његовог столовања у Митрополији дабробосанској и 54 године рада у црквеној просвјети.

У богатом културно-умјетничком програму учествовала су културно-умјетничка друштва, те други појединци и организације који чувају српску православну традицију.