|
Loading...
|
МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ, ВАРДИШТЕ
Манастир Вазнесења Господњег у Вардишту смјештен је на ушћу двије планинске рјечице: Бијелог и црног Рзава, које се сливају са обронака Златибора, Таре и Шаргана, 18 километара источно од Вишеграда, на граници Србије и Републике Српске. Манастирски храм грађен је од 1991. до 1994. године. Сви радови на храму извођени су у периоду ратних дешавања у БиХ. Носилац свих активност око изградње је сам народ вардишке парохије, на челу са свештеником Милосавом Видаковићем. Најзаслужнији за изградњу храма су +Дејо Јовичић, +Миливоје Мито Јовичић, Ранко Масал, +Добривоје Сикирић, Иван Масал, Миленко Јовичић, Синиша Лазаревић и Драгиша Вучићевић. Храм је освештан 21. јула 1996. године, а освећење храма извршио је Митрополит дабробосански Николај. Исте године основана је вардишка парохија. Пароси су били свештеници: Драган Матић, Марко Билинац, Драгиша Симић, да би одлуком Митрополита Николаја 2006. године на овом мјесту основан женски манастир. За настојатељку Манастира Вардиште постављена је монахиња Јефимија (Стјепић), која са монахињом Исидором (Поповић) одржава монашки ред. Уз свакодневна манастирска богослужења, сестре се баве пчеларством, земљорадњом, израдом бројаница, крстића и сличних ручних радова. У манастиру дјелује и иконографска радионица гдје сестре израђују и осликавају иконе, како за иконостасе у храмовима, тако и за потребе православних домова. Спомен костурница у Вардишту Спомен костурница у Вардишту освештана је на Видовдан 1932. године. Чин освећења извршио је Митрополит Дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске, Епархије жичке и у присуству око 5.000 вјерника који су ванредним возовима дошли из Србије и Босне и Херцеговине. Ктитори капеле били су Јосиф и Стана Матковић из Београда. Посебну слику дали су чланови ССД "СОКО" из Вишеграда као и представници Краљеве гарде. У својој надахнутој бесједи Митрополит Петар је позвао народ да не заборави ово мјесто и дирљивим ријечима захвалио свима који су помогли да се ова капела-костурница изгради. Један од вјерника је забиљежио да је било око 400 вјенаца од свјежег цвијећа за 400 похрањених српских војника. Капела и костурница су доста оштећени и потребна је интервенција - реконструкција да би се заштитили.
|
|