Loading...

 

 Препоручујемо





 

 

 Страницу одржава

МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ, ВАРДИШТЕ

Манастир Вазнесења Господњег у Вардишту смјештен је на ушћу двије планинске рјечице: Бијелог и црног Рзава, које се сливају са обронака Златибора, Таре и Шаргана, 18 километара источно од Вишеграда, на граници Србије и Републике Српске.

Манастирски храм грађен је од 1991. до 1994. године. Сви радови на храму извођени су у периоду ратних дешавања у БиХ. Носилац свих активност око изградње је сам народ вардишке парохије, на челу са свештеником Милосавом Видаковићем. Најзаслужнији за изградњу храма су +Дејо Јовичић, +Миливоје Мито Јовичић, Ранко Масал, +Добривоје Сикирић, Иван Масал, Миленко Јовичић, Синиша Лазаревић и Драгиша Вучићевић.

Храм је освештан 21. јула 1996. године, а освећење храма извршио је Митрополит дабробосански Николај.

Исте године основана је вардишка парохија. Пароси су били свештеници: Драган Матић, Марко Билинац, Драгиша Симић, да би одлуком Митрополита Николаја 2006. године на овом мјесту основан женски манастир.

За настојатељку Манастира Вардиште постављена је монахиња Јефимија (Стјепић), која са монахињом Исидором (Поповић) одржава монашки ред.

Уз свакодневна манастирска богослужења, сестре се баве пчеларством, земљорадњом, израдом бројаница, крстића и сличних ручних радова. У манастиру дјелује и иконографска радионица гдје сестре израђују и осликавају иконе, како за иконостасе у храмовима, тако и за потребе православних домова.

Спомен костурница у Вардишту

Спомен костурница у Вардишту освештана је на Видовдан 1932. године. Чин освећења извршио је Митрополит Дабробосански Петар Зимоњић уз саслужење свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске, Епархије жичке и у присуству око 5.000 вјерника који су ванредним возовима дошли из Србије и Босне и Херцеговине.

Ктитори капеле били су Јосиф и Стана Матковић из Београда. Посебну слику дали су чланови ССД "СОКО" из Вишеграда као и представници Краљеве гарде.

У својој надахнутој бесједи Митрополит Петар је позвао народ да не заборави ово мјесто и дирљивим ријечима захвалио свима који су помогли да се ова капела-костурница изгради.

Један од вјерника је забиљежио да је било око 400 вјенаца од свјежег цвијећа за 400 похрањених српских војника.

Капела и костурница су доста оштећени и потребна је интервенција - реконструкција да би се заштитили.

ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ЈУНАЦИ
КАПЕЛА И КОСТУРНИЦА У ВАРДИШТУ

Радозналом путнику из возова и сваком дошљаку у Вардишту запада за око лијепа капела са великим крстом на тешком кубету. Капела је налик на пирамиду и налази се на једном истакнутом бријегу села, а до ње је плотом ограђено гробље из кога извирују накривљени крстови од камена и дрвета.

Капела је од армираног бетона и висока око 8 м, а под капелом се налази костурница у којој су сачувани разни амблеми великих битака које су се водиле у околици.

Капелу је подигао Јосиф Матковић, трговац из Београда за успомену на свога сина јединца Богољуба, који је 1915. г. са неколико стотина другова пао у биткама око Вардишта.

Освећење спомен-капеле изведено је на Видовдан 1932. г. уз велико народно славље, које се са историјским значајем видовданског Уједињења претворило у одушевљену манифестацију националне идеологије. Посебан одбор у Вишеграду извршио је организацију ове знамените прославе на којој је узео учешћа велики број патриотских удружења и корпорација из разних мјеста.

Над улазом у костурницу стоји велика плоча на којој су златном бојом исписана имена сахрањених војника. У костурници наилазимо у рафовима од дрвета људске лобање и кости, на зарђале медаље, старе новце од бакра и сребра, официрске еполете и војничке звјездице и разне ситне предмете. Све је то ископано из земље. Ова језива слика, која се назире ту под дрхтавим пламеном кандила ствара импресију неке ледене тишине, која се удомила у овом тужном куту.

У Вардишту нема цркве. О недјељама и празницима народ је ишао чак у добрунску цркву, а данас се моли Богу у овој капели, задужбини старине Јосифа Матковића и његове часне супруге Стане и у исто вријеме васкрсава свој дубоки пијетет према сјенима жртава за велику идеју народног Ослобођења. (Из књиге Вишеград и околица, Сарајево, 1934.)